Teške, duge i ružne Olimpijakosove noći: Od Ćaća i Ljulja do Alvara i brodolom u očima Milanovića

U Pireju su letos sanjali velike snove, bili ambiciozni i verovali da mogu daleko, do treće titule prvaka Starog kontinenta. Kao i košarkaši i vaterpolisti su doživeli brodolom. Trojka Ćaća Rodrigesa i pogodak Serhija Ljulja za pobedu Real Madrida zasigurno više bole navijače od pet strela Alvara Granadosa, ali uspeh u Beogradu bio bi melem na rane.

Njih je bilo prilično ove sezone, jer fudbaleri su totalno podbacili. Grčki pehari su zaobišli Karaiskaki. Porazom vaterpolista u četvrtfinalu Lige šampiona potonule su sve lađe pirejskim crveno-belima, noći u glavnom gradu Srbije nisu bile onakvim kakvim su ih zamišljali da bi mogle biti kad su na početku sezone nedaleko od velike grčke luke potukli Pro Reko. 

Iako su u Grčkoj kružile priče da bi Olimpijakos mogao da doživi finansijski krah, da bi dobar deo prvotimaca mogao da bude raspušten i tako postanu slobodni strelci, ništa od toga nije bilo. Ostali su Filip Filipović, Andro Bušlje i Marko Bijač. Kormilo je preuzeo Igor Milanović, a klub je pojačao Marton Vamoš. Stvaranjem srpsko-mađarskog tandema, Pirejci su imali možda i najubojitiju nezgodnu stranu.  

Zadržali su i većinu grčkih reprezentativaca, igru gradili oko veterana Janisa Funtulisa i Konstantinosa Genidunijasa, stigao je i Aleksandros Papanastasiju iz dubrovačkog Juga, ali Olimpijakos je u Beogradu sa zakašnjenjem prikazao napadačku potentnost. Tek u razigravanju. U četvrtfinalu nije bio senka tima koji je dobio Pro Reko u grupnoj fazi i koji je bio blizu da mu i na Punta Santa Ani uzme meru. 

Potkrale su se Olimpijakosu krupne greške, igra najdosadnije i najnebitnije utakmice, umesto da se bori za novi trofej Lige šampiona. Neprospavane noći su iza prvotimaca iz Pireja od premotavanja filma, a ne zbog proslave. 

“Noć je bila vrlo teška, duga i ružna. Mogu samo da prihvatim odgovornost za lošu predstavu protiv Novog Beograda. I trener snosi deo krivice, ne isključivo igrači”, rekao je Igor Milanović i nastavio: 

“Negde smo pogrešili, trebalo bi da vidimo gde. Potrebno je da napravimo dublju analizu, a na meni je da se zapitam zašto smo onako izgledali. Igrali smo očajno, Novi Beograd je igrao konzistentan vaterpolo, ali ništa van realnih i normalnih okvira. Da smo pokazivali makar deo onoga što jesmo u drugim utakmicama, moglo je da bude drugačije”. 

(©MN Press)

Tim je dobar, trener vrhunski, ali gde bi manjkavosti sportski sektor mogao da pronađe? 

Olimpijakos gotovo da nema mlade igrače. A, sezona je maratonska. Filip Filipović, Andro Bušlje i Janis Funtulis su veterani. Grci već dve godine nisu imali odmor zbog reprezentativnih akcija, a i Konstantinos Genidunijas je na pragu četvrte decenije.  

Otud ne čudi što su u najbitnijoj utakmici procenti šuta nosilaca i doprinos bili mizerni. Pogotovo to važi za isceđenog kapitena Konstantinosa Genidunijasa. Protiv Novog Beograda 0/5, u prvom meču razigravanja 1/6. Ni drugi se nisu naročito proslavili u četvrtfinalu. 

Filip Filipović i Marton Vamoš su isporučili skupa šest golova, nezgodna strana je funkcionisala, ali je zapravo najveći doprinos dao Aleksandros Papanastasiju. Kao i levoruki bombarderi dao je tri gola novobeogradskom klubu, ali imao i isto toliko ukradenih lopti i iznuđenih isključenja. Jugu je spakovao gol više, podelio čak pet asistencija i direktne čuvare napunio faulovima. 

Vratio se Aleksandros Papanastasiju u Olimpijakos da bi uzeo Ligu šampiona, a već dva dana potišten tumara hodnicima “11. aprila”. Volju je pronašao čak i za razigravanje, ali je veliko pitanje koliko je zaista bio dobar ili je ta nadmoć proistekla iz nezainteresovanosti dubrovačkog kluba, koga su, kao i Pirejce, sasekle povrede. 

“Ne znam koliko smo dobro igrali ili koliko je Jug bio loš, ali u svakom slučaju smo pokazali timski duh, želju i volju. Ostao sam bez dva igrača na početku, tako da nisam ni imao prostora za improvizacije i mogućnosti da nešto kreiram. Morao sam da biram iznuđena rešenja”, procedio je Igor Milanović.  

(©MN Press)

I srpski strateg i svi u Pireju imaju za čim da žale, jer su kvalitetom tim za finale, a od njega su bili predaleko. Odigrali su samo jedno dobro poluvreme u četvrtfinalu, ništa više od toga i kada su došli u situaciju da pritisak i tenzija više ne postoje, sve im je išlo od ruke. 

U situacijama sa igračem više Olimpijakos je postigao devet golova iz 12 pokušaja, a Jug je bio oličenje pirejskih crveno-belih u duelu sa Novim Beogradom. Tada je domaćin turnira sve pogađao (6/8), a tim Igora Milanovića debelo podbacio (3/16). Jedino kada su vršili presing, Grci su i bazenu profitirali, u oba meča sakupili su dvocifren broj ukradenih lopti. Kadaigrači imaju pozamašan broj leta iza sebe, teško da mogu u kontinuitetu da pritiskaju i posle im bude mirna ruka u završnici napada.

Moraće u Olimpijakosu da porazmisle i o podmlađivanju. Ukoliko prelome da im je neophodno, na udaru će prvo biti Vuljagmeni. Ima šta kod Vladimira Vujasinovića da se probere. A, zatim i ostali evropski klubovi.